Uspešne priče
Luka Grubač, bivši učenik Srednje stručne škole Kragujevac
Od 28 srednjoškolaca iz prve generacije bravara-zavarivača u Srednjoj stručnoj školi Kragujevac, 25 đaka je odmah po završetku školovanja zaposleno u lokalnim kompanijama. Jedan od onih koji đačku knjižicu nisu odmah zamenili radnom je Luka Grubač, ali ne zbog toga što poslodavci nisu bili zainteresovani za njega, već zato što je Luka imao drugačije planove. Osim ponude za posao u jednoj poznatoj kragujevačkoj kompaniji, on je odbio i ponudu da ode na usavršavanje u slovenačkom Školskom centru u Velenju jer je odlučio da školovanje nastavi u svom rodnom gradu. Posle završetka trogodišnjeg obrazovanja upisao je četvrti stepen u Srednjoj stručnoj školi Kragujevac, s namerom da posle toga završi Mašinski fakultet.
Na pitanje kako je i zašto nakon osnovne škole izbor pao na dualno obrazovanje i zanatski profil u trogodišnjem trajanju, Luka kaže: „Bio sam odličan đak u osnovnoj školi i prvobitno sam, na nagovor roditelja koji su želeli da steknem visoko obrazovanje, upisao Drugu kragujevačku gimnaziju. Međutim, brzo sam shvatio da diploma fakulteta nije garancija za siguran i dobro plaćen posao, a da postoji ogromno interesovanje poslodavaca za zanatske struke, među kojima je i zavarivačka. Zato sam se prebacio na obrazovni profil bravar-zavarivač u tadašnjoj Politehničkoj školi, u želji da osiguram svoju budućnost.“
Luka, koji trenuto studira na Mašinskom fakultetu u Beogradu, smatra da su mu znanja i veštine koje je stekao tokom srednje škole pomogli da bude uspešan student jer je dobio dobru teoretsku i praktičnu osnovu za ono što uči na fakultetu. Iako je školovanje za bravara-zavarivača završio kao đak generacije, u početku mu se činilo da ovo zanimanje nije za njega. „Prvi ulazak u radionicu gde sam imao učenje kroz rad bio je pomalo zastrašujuć. To je velika prostorija sa mnogo mašina koje ne poznajete i plašite se da nešto ne pokvarite. Ali pošto su uvek pored vas instruktori koji žele da vam pokažu kako da njima rukujete, vrlo brzo praksa postaje zanimljiva, jer se svakim danom trudite da budete bolji nego što ste bili juče. Moje prvo zavarivanje je ispalo loše, šalio sam se sa starijim kolegama da je var ličio na glistu. Međutim, vremenom sam naučio da radim kako treba. Kada sam završio treću godinu, razlika u odnosu na moje prve radove bila je ogromna – kao da nije zavarivala ista osoba”, objašnjava Luka kako je tekao razvoj njegovog zavarivačkog umeća.
Sutra kada završi Mašinski fakultet, Luka će moći da se pohvali i zanatom u rukama, i diplomom fakulteta. Njegova životna filozofija je da čovek celog života mora da uči i postavlja sebi nove izazove te u skladu sa tim vredno uči i radi kako bi stekao zvanje mašinskog inženjera. Zanat za koju se obučio tokom srednje škole daje mu sigurnost i neku vrstu rasterećenja po pitanju budućnosti jer zna da za dobre zavarivače uvek ima posla. Ukoliko bi trebalo da posavetuje mlade koji se sad nalaze pred izborom budućeg zanimanja i škole, Luka Grubač bi im rekao: „Pre svega, treba biti racionalan. Gimnazija je dobra, ali ne i jedina opcija. I trogodišnja škola može biti veoma korisna, pre svega jer se sa njom brže dolazi do posla, ali i zato što pruža mogućnost za nastavak školovanja ukoliko neko ima volju i želju da se dodatno usavršava.”
