Dr Sanja Filipović je naučna savetnica u Institutu društvenih nauka i redovna profesorka na Univerzitetu Singidunum. Doktorila je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti održivog razvoja, a polje dalje specijalizacije je razvila u oblasti zelene ekonomije i tranzicije privrede. Iz pomenute oblasti je objavila radove u najprestižnijim svetskim naučnim časopisima, te je jedan od najcitiranijih domaćih ekonomista.

Osim naučnog rada, učestvovala je u izradi i rukovođenju preko 80 projekata, od kojih su mnogi rađeni za potrebe Vlade Republike Srbije i imaju strateški nacionalni značaj. Pored toga, angažovana je kao konsultant na brojnim projektima čiji su naručioci međunarodne institucije i organizacije (GIZ, OECD, EC, i dr.). Oblasti njenog profesionalnog angažovanja uključuju strateški nivo delovanja kroz definisanje javnih politika, (makro)ekonomsku analizu i transformaciju privrede u kontekstu savremenih trendova.

Od 2008. godine radi kao univerzitetski profesor gde nastavu izvodi na sva tri nivoa akademskih studija iz sledećih predmeta: Ekonomija, Napredna makroekonomija, Međunarodne finansije, Međunarodna ekonomija, Savremeni trendovi u globalnoj privredi i dr. U periodu 2002 – 2020. godine bila je zaposlena u Ekonomskom institutu, u Centru za makroekonomska istraživanja, a od 2008. godine je bila rukovodilac projekata.

Objavila je preko 100 naučnih radova i 7 monografija. Učestvovala je na brojnim domaćim i međunarodnim naučnim i stručnim konferencijama, skupovima, okruglim stolovima i panelima, kao govornik i moderator.

Govori engleski jezik i služi se ruskim jezikom.

Nebojša Vraneš je zaposlen kao savetnik u Centru za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije, gde je zadužen za industrijsku simbiozu, dekarbonizaciju, reciklažnu industriju Srbije, energiju iz otpada itd.

Kao međunarodni ekspert za upravljanje otpadom, bavi se rešavanjem problema upravljanja posebnih tokova otpada i opasnim otpadom preko 20 godina.

Učestvuje u brojnim međunarodnim projektima, u kojima se prvenstveno bavi izborom najboljih dostupnih tehnologija za tretman otpada.

Časlav Mitrović je redovni profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dugogodišnji šef Katedre za Vazduhoplovstvo. Direktor je Agencije za kvalifikacije Vlade Republike Srbije od septembra 2018. godine. Kao član Upravnog odbora projekta IPA 14 dao je veliki doprinos potpunom uspostavljanju jedinstvenog i funkcionalnog sistema kvalifikacija u Republici Srbiji, uspostavljanju Registra NOKS-a, funkcionalnog sistema priznavanja prethodnog učenja i radu Sektorskih veća kao stručnih tela koja povezuju potrebe tržišta i obrazovnog sistema. Poseban doprinos daje u povezivanju Nacionalnog okvira kvalifikacija Srbije (NOKS) sa Evropskim okvirom kvalifikacija kao i izveštavanju o samoproceni NOKS-a u oblasti visokog obrazovanja u odnosu na Okvir kvalifikacija u Evropskom prostoru visokog obrazovanja (OK-EPVO).

Predstavnik je Republike Srbije u mnogim međunarodnim projektimai aktivan je u saradnji sa Forumom za osiguranje kvaliteta u stručnom obrazovanju i obučavanju Evropske fondacije za obuke i Evropskom mrežom za osiguranje kvaliteta u stručnom obrazovanju i obučavanju. Sarađaju sa mnogobrojnim međunarodnim telima i mrežama koje su relevantne u oblasti osiguranja kvaliteta stručnog obrazovanja i obučavanja.

Aktivan je u uspostavljanju sistema priznavanja prethodnog učenja i ENIC/NARIC centra kao organizacionog dela AZK, a u cilju prepoznavanja priznatih stranih kvalifikacija na tržištu rada. Pokretač je i učesnik procedura donošenja različitih zakonskih akata u oblastima obazovanja i zapošljavanja.

Maja Todovović je završila Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu. Skoro 20 godina je bila nastavnik stručnih predmeta u Srednjoj tehničkoj PTT školi u Beogradu. Od 2018. godine je zaposlena u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u Centru za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih kao savetnik za elektrotehniku, a od 2022. godine je i  rukovodilac Centra za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. Takođe je savetnik-spoljni saradnik Školske uprave Beograd.

Učestvuje u reformama stručnog obrazovanja, od 2006. godine, kroz različite projekte. Takođe je u periodu od 2007. do 2018. godine bila autorka i realizatorka brojnih akreditovanih obuka stručnog usavršavanja.

Govori engleski jezik.

Dr Sanja Filipović je naučna savetnica u Institutu društvenih nauka i redovna profesorka na Univerzitetu Singidunum. Doktorila je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti održivog razvoja, a polje dalje specijalizacije je razvila u oblasti zelene ekonomije i tranzicije privrede. Iz pomenute oblasti je objavila radove u najprestižnijim svetskim naučnim časopisima, te je jedan od najcitiranijih domaćih ekonomista.

Osim naučnog rada, učestvovala je u izradi i rukovođenju preko 80 projekata, od kojih su mnogi rađeni za potrebe Vlade Republike Srbije i imaju strateški nacionalni značaj. Pored toga, angažovana je kao konsultant na brojnim projektima čiji su naručioci međunarodne institucije i organizacije (GIZ, OECD, EC, i dr.). Oblasti njenog profesionalnog angažovanja uključuju strateški nivo delovanja kroz definisanje javnih politika, (makro)ekonomsku analizu i transformaciju privrede u kontekstu savremenih trendova.

Od 2008. godine radi kao univerzitetski profesor gde nastavu izvodi na sva tri nivoa akademskih studija iz sledećih predmeta: Ekonomija, Napredna makroekonomija, Međunarodne finansije, Međunarodna ekonomija, Savremeni trendovi u globalnoj privredi i dr. U periodu 2002 – 2020. godine bila je zaposlena u Ekonomskom institutu, u Centru za makroekonomska istraživanja, a od 2008. godine je bila rukovodilac projekata.

Objavila je preko 100 naučnih radova i 7 monografija. Učestvovala je na brojnim domaćim i međunarodnim naučnim i stručnim konferencijama, skupovima, okruglim stolovima i panelima, kao govornik i moderator.

Govori engleski jezik i služi se ruskim jezikom.

Nakon obavljanja funkcije savetnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Gabrijela Grujić je izabrana za pomoćnika ministra septembra 2017. godine.

Na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu na odseku za Opštu muzičku pedagogiju završila je osnovne studije 1994. godine gde je, 1998. godine, završila i poslediplomske studije. Zvanje doktora pedagoških nauka stekla je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 2009. godine. Na Učiteljskom fakultetu u Beogradu je zaposlena od 2007. godine, a 2012. godine stiče zvanje docenta.

Pored brojnih naučnih radova objavljenih u časopisima i drugim publikacijama u zemlji i inostranstvu, vrednujući knjigu kao najznačajniji izvor znanja, posebno je ponosna na udžbenik za koji je dobila Srebrnu plaketu Beogradskog sajma knjiga 1998. godine. Pod pokroviteljstvom Švajcarske Vlade završila je obuku za dualno obrazovanje prestižnog Švajcarskog ekonomskog instituta KOF (KOF Swiss Economic Institute) čiji je direktor dr Ursula Renold, ekspert za dualno obrazovanje Švajcarske. Kreator je Nacionalnog modela dualnog i preduzetničkog obrazovanja u Srbiji. Godine 2016. objavljena joj je biografija u Oksfordskoj knjizi uspešnih ljudi Srbije (Oxford’s Book Successful People of Serbia).

Ana Stojanović je rukovodilac Službe za dualno obrazovanje i obrazovne politike u Privrednoj komori Srbije sa višegodišnjim iskustvom u oblasti obrazovanja. Zadužena je za saradnju sa privredom u cilju usklađivanja potreba tržišta rada sa sektorom obrazovanja.

U svom radu najviše sarađuje sa menadžerima ljudskih resursa, ali i sa direktorima i vlasnicima kompanija.

Rad u oblasti obrazovanja smatra izuzetno važnim, s obzirom da je obezbeđivanje kompetentnih kadrova za potrebe tržišta rada ključno za unapređivanje konkurentnosti celokupne privrede. Težište njenog rada je sistem srednjeg stručnog obrazovanja, a pored toga bavi se i sistemom nacionalnih kvalifikacija i visokim obrazovanjem.

Milan Grujić je generalni direktor ZF Srbija, predsednik Nemačko-srpske privredne komore (AHK) i član upravnog odbora Privredne komore Srbije.

Izgradio je uspešnu menadžersku karijeru u automobilskoj industriji. U kompaniji ZF proveo je 19 godina, od osnivanja prvog srpskog predstavništva ZF Aftermarket Divizije i sada vodeći kompaniju ZF Srbija, najveću direktnu greenfield nemačku investicija u Srbiji do danas. Visokotehnološki proizvodni pogon ZF Pančevo i najsavremeniji centar za istraživanje i razvoj, trenutno zapošljavaju više od 1500 ljudi, razvijajući i proizvodeći ono za šta možemo reći da je budućnost automobilske industrije – električne pogone za automobilske super brendove.

Njegov doprinos i uticaj na privredni i ekonomski razvoj Srbije je prepoznat i cenjen te je 2018. godine odabran za počasnog građanina grada Pančeva, a povodom Dana državnosti Srbije 2019. godine odlikovan je Zlatnom medaljom za zasluge.

Siniša Kojić je od 1993. godine zaposlen, prvobitno kao nastavnik, te pomoćnik direktora, u Tehničkoj školi za mašinstvo i saobraćaj u Kragujevcu. Godine 2006. Kojić postaje direktor škole te iste škole koja se danas zove Srednja stručna škola. Škola je od samog početka, od 2002. godine, uklјučena u program Reforme srednjeg stručnog obrazovanja (CARDS), tako da je, kao direktor, bio u prilici da se intenzivno usavršava u oblasti rukovođenja i organizacije. Škola je takođe uklјučena u program reformi koje sprovodi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u okviru projekta nemačke razvojne saradnje (GIZ).

Takođe, Srednja stručna škola u Kragujevcu je jedna od vodećih u ostvarivanju dualnog modela obrazovanja, te je iskustvo ove škole navođeno kao primer dobre prakse na različitim konferencijama o srednjem stručnom obrazovanju.

Siniša Kojić je veoma angažovan u srednjem stručnom obrazovanju – predsednik je Zajednice mašinskih škola Srbije koja broji preko 120 članica. Takođe, predsednik je Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih Republike Srbije, tela koje je na nacionalnom nivou zaduženo za praćenje, omogućavanje razvoja i unapređivanje kvaliteta stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih.

Milivoje Đorđević je od 1987. godine zaposlen kao nastavnik mašinske grupe predmeta u Tehničkoj školi, Vlasotince, a od 2014. godine je na poziciji direktora u istoj školi. Diplomirao je Pedagoško tehnički fakultet mašinskog smera. Obučavao se kroz projekte GIZ-a u oblasti menadžmenta kvaliteta, rukovođenja i marketinga.

Škola koju predvodi je od 2015/2016. godine deo sistema dualnog obrazovanja u Srbiji kroz javno-privatno partnerstvo sa šest kompanija, opštinom Vlasotince, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i GIZ-om, uvodeći jedan obrazovni profil mašinskog smera u trogodišnjem trajanju. Danas se u školi učenici obrazuju u devet obrazovnih profila po dualnom modelu, sarađujući sa više od 30 kompanija.

Učestvovao je u realizaciji projekta „Razvoj integrisanog sistema nacionalnih kvalifikacija u Srbiji“, a deo je i GIZ projekta DECIDE. Zahvaljujući ovim projektima škola se akreditovala za obrazovanje odraslih kroz obuke i postupak priznavanja prethodnog učenja. Odlukom države škola će postati trening centar za obuku kadrova zbog čega se finansira rekonstrukcija i opremanje školskih radionica i kabineta.

Rajner Beker je od 2019. godine izvršni direktor MTU Maintenance Serbia d.o.o. Diplomirani je inženjer u oblasti avionske industrije, kao i master poslovne administracije. Odgovoran je za postavljanje novog remontnog pogona u Novoj Pazovi, što uključuje i montažu i organizacioni razvoj do 470.000 sati popravke, kao i rad skoro 500 zaposlenih.

Tokom 1999. godine se pridružio kompaniji MTU Aero Engines. Tokom svoje karijere, bio je na nekoliko rukovodećih pozicija u različitim programima motora, uključujući popravku delova i lanac snabdevanja, pre nego što je preuzeo odgovornost za MTU Maintenance Serbia.

Aleksandar Nikolić je diplomirao na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Nišu 2008. godine, na smeru proizvodno mašinstvo.

Zaposlen je u IGM MLADOST D.O.O. ogranak Vlasotince od 2007. godine, najpre na poziciji inženjera u proizvodnji, potom kao šef mašinskog održavanja i tehnički direktor. Na mestu direktora ogranka (pogona) u Vlasotincu je od 2018. godine.

Obuku za instruktora, prema propisima o dualnom obrazovanju,  je završio 2018. godine, kada su i prvi učenici počeli sa školovanjem za obrazovni profil industrijski mehaničar.

Kompanija IGM Mladost trenutno sprovodi učenje kroz rad za pet obrazovnih profila, učenici imaju organizovano učenje kroz rad u fabrikama u Vlasotincu i Leskovcu, a sa učenicima radi šest licenciranih instruktora ove kompanije.

Nakon obavljanja funkcije savetnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Gabrijela Grujić je izabrana za pomoćnika ministra septembra 2017. godine.

Na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu na odseku za Opštu muzičku pedagogiju završila je osnovne studije 1994. godine gde je, 1998. godine, završila i poslediplomske studije. Zvanje doktora pedagoških nauka stekla je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 2009. godine. Na Učiteljskom fakultetu u Beogradu je zaposlena od 2007. godine, a 2012. godine stiče zvanje docenta.

Pored brojnih naučnih radova objavljenih u časopisima i drugim publikacijama u zemlji i inostranstvu, vrednujući knjigu kao najznačajniji izvor znanja, posebno je ponosna na udžbenik za koji je dobila Srebrnu plaketu Beogradskog sajma knjiga 1998. godine. Pod pokroviteljstvom Švajcarske Vlade završila je obuku za dualno obrazovanje prestižnog Švajcarskog ekonomskog instituta KOF (KOF Swiss Economic Institute) čiji je direktor dr Ursula Renold, ekspert za dualno obrazovanje Švajcarske. Kreator je Nacionalnog modela dualnog i preduzetničkog obrazovanja u Srbiji. Godine 2016. objavljena joj je biografija u Oksfordskoj knjizi uspešnih ljudi Srbije (Oxford’s Book Successful People of Serbia).

Ivana Kovačević je završila engleski jezik na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.  Od 2008. godine zaposlena je u Privrednoj komori Srbije u kojoj je iskustvo sticala u nekoliko organizacionih jedinica – u Kabinetu predsednika, kao šef kabineta, u Službi za stručno obrazovanje kao njen rukovodilac, Službi za dualno obrazovanje i obrazovne politike kao viši savetnik i, sada, u Službi za edukaciju kao rukovodilac.

Angažovana je na poslovima zastupanja interesa privrede u unapređenju formalnog i neformalnog obrazovanja i usklađivanja potreba privrede sa obrazovnom ponudom. Učestvuje u planiranju, organizaciji i realizaciji informativno-instruktivnih, specijalističkih i ekskluzivnih obuka i drugih oblika poslovne edukacije privrednika, u izradi i pokretanju inicijativa za izmene i dopune zakonske regulative i davanju mišljenja o zakonskim i drugim rešenjima u vezi sa reformom i razvojem sistema obrazovanja i zapošljavanja; učestvuje u aktivnostima harmonizacije domaćih propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije, u radu radnih grupa u međunarodnim institucijama; u izradi, rukovođenju i realizaciji projekata i projektnih aktivnosti iz oblasti razvoja obrazovanja, zapošljavanja i preduzetništva (Nacionalni okvir kvalifikacija, sektorska veća, koncept celoživotnog učenja, razvoj dualnog obrazovanja, učeničko preduzetništvo).

Na razvoju dualnog obrazovanja angažovana je od samih početaka razvoja ovog modela obrazovanja u Srbiji, od 2013. godine kada je počela realizacija prvih pilot projekata.

Željko Rajčić je saobraćajni inženjer i diplomirani inženjer industrijskog menadžmenta.  U obrazovnom sektoru je gotovo 20 godina predajući nastavne predmete iz oblasti saobraćaja, obavljao je funkciju pomoćnika direktora, a od 2018. godine postaje direktor Tehničke škole „Ivan Sarić“ u Subotici.

Bio je član upravnog odbora Urbanističkog zavoda grada Subotice, kao i predsednik nadzornog odbora javno komunalnog preduzeća „Pogrebno“ Subotica.

Član je radne grupe za izmenu i dopunu Zakona o dualnom obrazovanju, kao i član radne podgrupe za praćenje angažovanja zaposlenih u obrazovno-vaspitnim ustanovama.

Od 2021. godine je predsednik skupštine Zajednice mašinskih škola.

Aktivno se služi engleskim i mađarskim jezikom.

Frančiška Al-Mansour je diplomirana inženjerka mašinstva i master neprofitnog menadžmenta.

Karijeru je počela kao nastavnik stručnih predmeta iz mašinstva u Srednjoj elektro-energentskoj školi. Karijeru je nastavila u Srednjoj školi za tehniku i lične usluge.

Završila je pedagoško i andragoško obrazovanje i položila stručni ispit, te je unapređena u zvanje mentora, a zatim u zvanje savetnika. U međuvremenu je škola preimenovana, a Frančiška je direktorka Školskog centra Ljubljana od 2000. godine.

Aktivno je uključena u rad srednjih škola, kao predsednica Saveza srednjih škola i učeničkih domova Slovenije, članica je brojnih radnih grupa i koordinacionih tela u obrazovanju (Ministarstvo za obrazovanje, Centar za stručno obrazovanje, Zavod za školstvo), članica ispitne komisije za stručne ispite itd. Učestvovala je u brojnim međunarodnim projektima u okviru Centra za stručno obrazovanje, kao i sa Evropskom agencijom za posebne potrebe i inkluziju u obrazovanju, a takođe je i inicijator međunarodnog povezivanja škole sa školama u Evropskoj uniji i Jugoistočnoj Evropi.

Za dosadašnji rad u oblasti razvoja obrazovanja je 2015. godine dobila nagradu Republike Slovenije za izuzetna dostignuća u oblasti srednjeg obrazovanja.

Siniša Kojić je od 1993. godine zaposlen, prvobitno kao nastavnik, te pomoćnik direktora, u Tehničkoj školi za mašinstvo i saobraćaj u Kragujevcu. Godine 2006. Kojić postaje direktor škole te iste škole koja se danas zove Srednja stručna škola. Škola je od samog početka, od 2002. godine, uklјučena u program Reforme srednjeg stručnog obrazovanja (CARDS), tako da je, kao direktor, bio u prilici da se intenzivno usavršava u oblasti rukovođenja i organizacije. Škola je takođe uklјučena u program reformi koje sprovodi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u okviru projekta nemačke razvojne saradnje (GIZ).

Takođe, Srednja stručna škola u Kragujevcu je jedna od vodećih u ostvarivanju dualnog modela obrazovanja, te je iskustvo ove škole navođeno kao primer dobre prakse na različitim konferencijama o srednjem stručnom obrazovanju.

Siniša Kojić je veoma angažovan u srednjem stručnom obrazovanju – predsednik je Zajednice mašinskih škola Srbije koja broji preko 120 članica. Takođe, predsednik je Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih Republike Srbije, tela koje je na nacionalnom nivou zaduženo za praćenje, omogućavanje razvoja i unapređivanje kvaliteta stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih.

Janko Pogorelčnik je mašinski inženjer koji je na početku karijere, kao stipendista, radio u rudniku Premogovnik, Velenje. Zatim je bio nastavnik stručnih predmeta u Mašinskoj školi Školskog centra Velenje, rukovodilac praktične nastave, organizator praktične nastave sa preduzećima, pomoćnik direktora, te direktor škole od 2015. do 2017. godine.

Od 2017. godine je direktor Školskog centra Velenje.

U vreme osnivanja Među-preduzetničkog obrazovnog centra, kao jedne od organizacionih jedinica Školskog centra Velenje, obavljao je dužnost pomoćnika rukovodioca.

Učestvovao je u mnogobrojnim domaćim i međunarodnim projektima, a jedan od važnijih je upravljanje projektnom Zapadni Balkan, uz pomoć koga je više od 100 učenika iz Srbije (iz Valjeva, Kragujevca i Čačka) i preko 20 učenika iz Bosne i Hercegovina završilo višegodišnju srednju stručnu obuku iz oblasti mašinstva, elektrotehnike, mehatronike i računarstva u školskom centru Velenje, od 2008. godine.

Miran Saksida je diplomirani inženjer elektrotehnike i magistar nauka u oblasti informatike u rukovođenju.

Od 2004. do 2017. godine je bio direktor Više strukovne škole u sklopu Školskog centra Nova Gorica gde je radio i kao predavač predmeta informatika i telekomunikacijske tehnologije, da bi u istom školskom centru postao direktor 2018. godine. Od 1995. godine je uključen u nastavu teorijskih stručnih predmeta. Bio je odgovorna osoba preko 35 projekata (Munera3, TalentJouney itd.). Autor je mnogobrojnih stručnih radova, kao i koautor Uputstva za izradu i sprovođenje nastavnih planova i programa viših škola, nastavnih planova i programa za javno priznate obrazovne programe itd.

Član je Stručnog saveta Republike Slovenije za stručno obrazovanje pri Ministarstvu prosvete Republike Slovenije, kao i zamenik predsednika Komisije za akreditaciju studijskih programa u visokom obrazovanju kao i visokih stručnih škola, pri Ministarstvu prosvete Republike Slovenije.

Vesna Fabian je doktorirala na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, studijska grupa za andragogiju, na temu Stručne obuke i položaj pojedinca na tržištu rada.

Zaposlena je u  Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja gde se bavi uspostavljanjem veze između obrazovanja i potreba tržišta rada, odnosno na poslovima uspostavljanja i implementacije sistema Nacionalnog okvira kvalifikacije u Srbiji i njegovog referenciranja sa Evropskim okvirom kvalifikacija.

Autorka je više stručnih i naučnih radova objavljenih u domaćim naučnim časopisima i učestvovala je u brojnim stručnim i naučnim konferencijama kako domaćih, tako i stranih. Članica je Savetodavne grupe za NOK u Briselu.

Zoran Spasić je diplomirani inženjer saobraćaja sa 30 godina iskustva u obrazovnom sektoru. Zaposlen je u Agenciji za kvalifikacije, od 2019. godine kao koordinator za podršku sektorskom veću, a zatim od 2021. godine kao rukovodilac Centra za akreditaciju javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih. Prethodno je, od 2006. godine, bio zaposlen u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kao rukovodilac sektora za razvoj kvalifikacija i mrežu škola.

Član je različitih radnih grupa, a učestvovao je u brojnim projektima u oblasti osiguranja kvaliteta u srednjem stručnom obrazovanju, ocenjivanju zasnovanom na kompetencijama itd.

Realizovao je obuke posvećene razvoju programa u srednjem stručnom obrazovanju, za implementaciju programa zasnovanih na ishodima i kompetencijama, za primenu metodologije ocenjivanja zasnovanog na kompetencijama i za praćenje ispita u stručnom obrazovanju itd.

Prvih 15 godina profesionalnog angažovanja bio je nastavnik saobraćajne grupe predmeta, a potom i pomoćnik direktora u Tehničkoj školi GSP u Beogradu.

Maja Todovović je završila Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu. Skoro 20 godina je bila nastavnik stručnih predmeta u Srednjoj tehničkoj PTT školi u Beogradu. Od 2018. godine je zaposlena u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u Centru za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih kao savetnik za elektrotehniku, a od 2022. godine je i  rukovodilac Centra za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. Takođe je savetnik-spoljni saradnik Školske uprave Beograd.

Učestvuje u reformama stručnog obrazovanja, od 2006. godine, kroz različite projekte. Takođe je u periodu od 2007. do 2018. godine bila autorka i realizatorka brojnih akreditovanih obuka stručnog usavršavanja.

Govori engleski jezik.

Ilija Knežević zaposlen je u Nacionalnoj službi za zapošlјavanje, na poziciji načelnika Odelјenja za obrazovanje i obuke gde se obavlјaju stručno-analitički, organizacioni i operativni poslovi u vezi sa dodatnim obrazovanjem i obukama nezaposlenih lica, standardima zanimanja i sertifikacijom znanja i veština stečenih u neformalnom obrazovanju, kao i realizacija programa sticanja znanja i veština za obavlјanje poslova u okviru stečenog zanimanja lica, stručnog osposoblјavanja, prekvalifikacije, dokvalifikacije, sticanja dodatnih znanja i veština radi neposrednog zapošlјavanja, stvaranja mogućnosti za zapošlјavanje i samozapošlјavanje.

Učestvovao je, između ostalih, i u radnoj grupi koja je pripremala uvođenje priznavanja prethodnog učenja.

Ilija Knežević je član je Saveta za Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije.

Iso Planić je profesor geografije (Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu), koji od 1991. godine radi kao nastavnik u Subotici. Direktor je Politehničke škole u Subotici od 2009. godine. Funkciju predsednika Aktiva direktora srednjih škola grada Subotice je obavljao od 2014. do 2019. godine, dok funkciju predsednika poslovnog udruženja Zajednice geodetskih i građevinskih škola Srbije obavlja od 2019. godine.

Osim radu u prosveti, posvetio i planinarstvu kojim se bavi od 1989. godine i u kom je postigao značajne rezultate osvajući najviše vrhove sveta, uključujući Mont Everest i još 14 vrhova viših od 5000 metara nadmorske visine, za šta je dobio brojna priznanja i nagrade. Autor je brojnih stručnih i drugih radova iz oblasti planinarstva.

Govori rusinski jezik i služi se engleskim jezikom.

Milivoje Đorđević je od 1987. godine zaposlen kao nastavnik mašinske grupe predmeta u Tehničkoj školi, Vlasotince, a od 2014. godine je na poziciji direktora u istoj školi. Diplomirao je Pedagoško tehnički fakultet mašinskog smera. Obučavao se kroz projekte GIZ-a u oblasti menadžmenta kvaliteta, rukovođenja i marketinga.

Škola koju predvodi je od 2015/2016. godine deo sistema dualnog obrazovanja u Srbiji kroz javno-privatno partnerstvo sa šest kompanija, opštinom Vlasotince, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i GIZ-om, uvodeći jedan obrazovni profil mašinskog smera u trogodišnjem trajanju. Danas se u školi učenici obrazuju u devet obrazovnih profila po dualnom modelu, sarađujući sa više od 30 kompanija.

Učestvovao je u realizaciji projekta „Razvoj integrisanog sistema nacionalnih kvalifikacija u Srbiji“, a deo je i GIZ projekta DECIDE. Zahvaljujući ovim projektima škola se akreditovala za obrazovanje odraslih kroz obuke i postupak priznavanja prethodnog učenja. Odlukom države škola će postati trening centar za obuku kadrova zbog čega se finansira rekonstrukcija i opremanje školskih radionica i kabineta.

Elido Bandelj ima više od 35 godina iskustva u oblasti razvoja obrazovanja i stručnog obrazovanja od čega preko 15 godina iskustva u razvoju i implemetaciji nacionalnog sistema kvalifikacija, kako u Sloveniji, tako i na Zapadnom Balkanu.

Kao direktor Zavoda Republike Slovenije za stručno obrazovanje i usavršavanje bio je odgovoran za razvoj stručnog obrazovanja i obuke po evropskim standardima i uključen u pripremu razvojnih strategija u oblasti stručnog obrazovanja u Sloveniji, uključujući i nacionalni sistem kvalifikacija. Prethodno je bio na visokim pozicijama u resornom ministarstvu Republike Slovenije (državni sekretar,  načelnik Uprave za srednje obrazovanje, visoko stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i državni podsekretar za razvoj obrazovanja).

Podržao je dizajn Okvira kvalifikacija Slovenije kroz svoje pozicije u Ministarstvu prosvete i Institutu za stručno obrazovanje i obrazovanje i bio je član Nacionalne radne grupe za uspostavljanje Okvira kvalifikacija Slovenije i njegovo sa Evropskim okvirom kvalifikacija. Pored toga, bio je glavni ekspert za izradu Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Slovenije 2015-2016.

Upravljao je brojnim nacionalnim i međunarodnim projektima uključujući i nekoliko projekata u Republici Srbiji, podržavajući resorno ministarstvo i zavode u sektoru obrazovanja u daljem razvoju nacionalnog okvira kvalifikacija. Od 2019. do 2021. godine je bio vođa tima IPA projekta „Razvoj integrisanog sistema nacionalnih kvalifikacija u Republici Srbiji“.